Grupa 2: Nauka o snovima
Kako funkcionišu snovi: REM faza i neurološka pozadina
Snovi su magično iskustvo koje nas vodi u nepoznate svetove, ali iza tog čuda stoje precizni neurološki procesi. Kroz REM fazu sna, naš mozak kombinuje fragmente memorije, emocija i kreativnosti kako bi stvorio živopisne priče koje zovemo snovima.
Faze sna: Šta se dešava dok spavamo?
Spavanje se odvija kroz ponavljajuće cikluse, od kojih je svaki ključan za fizičko i mentalno zdravlje. Evo glavnih faza:
1. NREM faza 1
- Prelaz između budnosti i sna.
- Osećate se pospano, ali ste još uvek delimično svesni okruženja.
2. NREM faza 2
- Lagan san.
- Mozak usporava, a telesna temperatura opada.
- Najduža faza noćnog sna.
3. NREM faza 3 (duboki san)
- Ključna faza za fizički oporavak i konsolidaciju memorije.
- Snovi su ređi i jednostavniji.
4. REM faza (Rapid Eye Movement)
- Faza u kojoj se većina snova odvija.
- Oči se brzo pomeraju ispod kapaka, dok telo ostaje paralizovano kako bi sprečilo fizičke reakcije na snove.
- Mozak pokazuje sličnu aktivnost kao tokom budnosti.
REM faza: Centar za snove
REM faza zauzima oko 20-25% noćnog sna, a ciklusi postaju duži kako se noć bliži kraju. Evo šta je čini posebnom:
1. Aktivacija mozga
- Mozak tokom REM faze generiše moždane talase slične onima u budnom stanju.
- Ovo omogućava živopisne i složene snove.
2. Paraliza mišića
- Mozak blokira pokrete tela kako biste ostali nepovređeni dok sanjate.
3. Obrada emocija i memorije
- REM faza igra ključnu ulogu u procesuiranju stresnih događaja i konsolidaciji memorije.
Šta se dešava u mozgu dok sanjamo?
1. Aktivacija različitih regija mozga
- Limbični sistem: Centar za emocije, ključan za intenzivne snove.
- Prefrontalni korteks: Logičko razmišljanje je smanjeno, što objašnjava nelogičnost snova.
2. Neurotransmiteri
- Smanjen serotonin i norepinefrin: Smanjena budnost i pamćenje.
- Pojačan acetilholin: Povećava živopisnost i intenzitet snova.
3. Povezanost sa memorijom
- Mozak koristi fragmente sećanja kako bi kreirao snove, što objašnjava poznate likove ili situacije u snovima.
Kako sanjanje utiče na nas?
1. Emocionalno zdravlje
- Pomaže u obradi stresnih situacija i smanjenju anksioznosti.
2. Kreativnost
- Tokom sna, mozak pravi neobične veze između ideja, što podstiče inovativno razmišljanje.
3. Pamćenje
- REM faza konsoliduje memoriju i jača sposobnost učenja.
Zašto su snovi ponekad čudni?
Snovi su rezultat aktivnog limbnog sistema (koji stvara emocije) i neaktivnog prefrontalnog korteksa (koji kontroliše logiku). Ovo omogućava mozgu da istražuje neobične ideje i situacije koje inače ne bismo razmatrali dok smo budni.
Zanimljivost:
REM faza se ponavlja više puta tokom noći, a trajanje svakog ciklusa raste. To znači da su snovi pred buđenje najduži, najsloženiji i najživopisniji.
Šta nas sledeće očekuje?
U sledećem tekstu istražićemo kako psihološke teorije, poput Freudove analize nesvesnog i Jungovih arhetipova, osvetljavaju dublja značenja naših snova. 😊